Ko zna koliko puta sam od prijatelja i poznanika, muških i ženskih, čula ono čuveno „videćeš kad pređes tridesetu“. Rekoše mi da će biti teže smršati, teže ostati u kondiciji, teže naći pravog, teže ovo, teže ono. Ako još nemate trideset, znajte da ćete se upravo u tom životnom razdoblju naslušati najrazličitijih komentara i podeljenih mišljenja oko toga kada je pravo vreme da se udate i rodite dete (kao da to neko može da zna u vaše ime?! ). A ako ste tu negde mojih godina, znate o čemu pričam. Da se razumemo, ja jesam udata i da, imam predivnu bebu, ali zato što su se sve kockice sklopile, a ne zato što sam mislila da bilo šta moram dok sat ne otkuca ponoć, jer ću se u suprotnom moja kočija pretvoriti u bundevu. Čvrsto verujem da ljudi treba da slede svoje srce i intuiciju, pre nego neka nazovi pravila i očekivanja. Kad bolje razmislim, i ne čudi me što toliko ljudi doslovno očajava u susret svojim okruglim jubilejima. No, znam i one koji se rođendanima raduju kao kakva deca. Među njima sam i ja- iskreno, najiskrenije. Dobro, priznajem da mi nije bilo baš sasvim pravo kada mi je baka Rada za moj 30. rodjendan rekla da sam postala matorče i bukvalno pukla od smeha. A tu je i njeno ‘sad kad uzmeš 33.godinu’ i oko tog uzimanja uvek među nama rasprava i smeh na kraju. Ja joj kažem, „Ali baba, nisam ja još 32. godine ni napunila, a kamoli uzela više“, ali ona spremno odgovara „Pa sad ćeš, za dva meseca“. I tako godinama, uvek ista priča. Šalu na stranu, s bakama nema rasprave, ali koliko smo mladi, stari, iskusni ili puni života i u kojoj meri će nas naše godine definisati, zavisi samo od nas. Uostalom, i sami znate kako se često divimo tamo nekim belosvetskim damama koje sa svojih 60 godina izgledaju sjajno, ali se zato ne libimo da naše, podjednako uspešne i lepe šezdesetogodišnjakinje nazivamo nadobudnim babama. Čisto licemerje.
Kad je reč o proslavama rođendana, kao i svim ostalim lepim prilikama koje valja obeležiti uz koji zalogaj i pićence, u dobrom društvu, ja sam uvek za. Nisam usamljena u tom razmišljalju i imam drugarice čijim se rođendanima mnogo radujem, jer brojimo neke lepe trenutke i krojimo ih zajedno. Uostalom, koja žena je imuna na poklone, molim vas? Još kada imate drugarice koje vas u dušu poznaju i tačno znaju šta želite i šta vam treba, koji onda razlog imate da ne uživate u novom rođendanu i novom poglavlju vašeg života? Moje drugarice i ja jedne drugima poklone već godinama, zna se, kupujemo u Ušće Shopping Centru. Ovoga puta naša stanica je Goldenpoint. Ana je pravi fan njihovih čarapa, a moram priznati da je i mene potpuno zarazila njima. Jesen i zima jesu pravo vreme da čarpama nadogradimo svoj stajling, jedini problem je koje izabrati? Sve su neodoljive!
I tako, kada jednom počnu da vam se postavljaju ta kada pitanja, nema im kraja. Počinju sa opravdanim pitanjem kada ćeš završiti fakultet, preko toga kada ćeš naći posao, do toga kada ćeš se udati, kada ćeš roditi prvo dete. Ali avaj, ni tu kada pitanjima nije kraj; tek što sam se porodila, ja sam se već navikla na pitanje „A kada ćeš drugo dete?“ I tako uvek bude neko novo kada. Nije sporno to što će vam ova pitanja postavljati vaš najmiliji, jer oni to čine iz ljubavi. Komične su mi situacije u kojima ljudi koji vam ni na koji način nisu bliski daju sebi za pravo da zabadaju nos postavljajući krajnje intimna pitanja, neretko propraćena komentarima, ličnim iskustvima i naravno-savetima kako treba da postupite.. Ali nisu ovde oni bitni, jer dušebrižnika će uvek biti baš kao i dobronamernih ljudi. Ovde smo bitni mi. Važno je da mi znamo šta želimo, a kada, ko to uostalom može da garantuje.
No Comments