Koliko je lepo kada ste nekome svakodnevno prva i poslednja misao, drugo ja i najsvetlija zvezda?! Živimo u svetu samootuđenja, kada solidarnost pokazujemo lajkom a ne ličnim primerom, kada se ne bavimo uzrokom već frustrirajućom posledicom, kada rasterećenje nalazimo u kratkoročnom hedonizmu a ne u ljubavi. Ponekad bi trebalo da stavimo prst na čelo i zapitamo se: „Da li je naše postojanje na ovom svetu od prevashodnog značaja za još neku osobu?“ Od silnih obaveza, bombardovanja informacijama i zamajavanja društvenim mrežama, da li imamo vremena da se zapitamo:“ Kakvi smo prijatelji, roditelji, deca ili partneri?“
Ja verujem da svako od nas može da promeni svet – na bolje. Makar taj mikrosvet u kojem neposredno živimo. Da budemo osobe koje umeju da saslušaju, zagrle i razumeju – da nekome svakodnevnicu učine svetlijom i boljom. Svesna sam da to iziskuje truda, ulaganja i ličnog odricanja, ali to je borba protiv površnih odnosa i vraćanje ka istinskom povezivanju sa ljudima.
Ja sam danas pokušala da budem svetla tačka velikom broju ljudi. Od svojih najbližih – do komšija, zaposlenih na Ušće Info pultu i slučajnih prolaznika. Moje zvezdano oružje su bili blagonakloni pogled upućen svakome pored koga sam prolazila, osmehivanje svakome sa kim sam se pogledala i lepa reč za svakoga sa kim sam progovorila. Ljudima je potrebno tako malo… a meni je bilo toplo i lepo u duši.
S druge strane, iz daljine mi se neko može učiniti blistavim svojim izgledom. Neko ko deluje uredno i čisto, meni deluje uvek privlačno, a ukoliko se ta osoba još lepo nosi i oblači, sigurno će biti primećena sa posebnom pažnjom. Ipak, biti zvezda – znači sijati iznutra, to je ona vaša izvanredna duhovna fizionomija. Spoljna blistavost može biti ograničena i na samo jednom delu odevne kombinacije, kao što je „Orsay“ haljina boje sunca, vredna probanja, jer u njoj nećete delovati ni pretenciozno, ali ni skromno.
Često težimo da ovladamo situacijom ili idealnom slikom o sebi. Tada nam se čini da postajemo zvezde – večeri, poslovnog sastanka, instagrama ili društva. Pa i to je nekad ok, dokle god ne zaboravljamo da se preispitamo, da li su nam ta dešavanja donela osećaj sreće, koristi ili nadahnuća. Ako jesu- „bravo“ za našu intuiciju, a ako nisu, posvetimo se onima kojima jesmo ili možemo biti, prave zvezde na trenutak, ili za ceo život!
No Comments