NOVE GODINE ZATO DOLAZE…

Ova godina se polagano završava. Potrudila sam se da oporavim svoje srce, da pokupim komadiće svoje razbijene duše i zacelim strašnu ranu. Uspela sam da sasvim pristojno nastavim život bez ljudi za koje sam mislila da će imati važnu ulogu u još mnogo sezona mog života. Neki ljudi će ostati nezamenljivi i neponovljivi u mom srcu. Ova godina me je naučila da suštinski niko nije sa mnom, da svako može da ode, ne osvrćući se i da me niko neće dići iz pepela i vratiti na noge osim mene same. Mnogo stvari je prestalo da me živo interesuje i usredsredila sam se na ono što treba i što je korisno znati. Više sam posmatrala nebo, oblake i zvezde i naterala se da svakodnevno ugledam barem tri lepe stvari, koje inače nikad ne bih primetila kao posebne.

Prisetimo se sebe od pre godinu dana. Mnogo štošta se promenilo. Neki ljudi su nam postali bliži, a drugi su nam otišli iz života. Bile smo prisutne na nekim novim i neobičnim mestima, svedočile smo važnim događajima i upoznale zanimljive osobe. Najvažnije je da su mnoge od nas smogle snage da se rastanu sa iluzijama koje su ih do sad kočile i uspele da nađu nešto što će ih razgaliti, makar trenutno, kao na primer Casa Bianca novogodišnja dekoracija.

Naučimo da ne pišemo onima koji nama ne pišu, oduprimo se tom iskušenju, jer nema potrebe paliti ekran onima koji nas ne očekuju . Ne menjajmo raspoloženje zbog neznačajnih postupaka druge osobe. Ne dozvolimo osećanjima da nadvladaju našim razumom. Zaljubljujmo se u to kakav odnos neko gradi sa nama a ne u to kako nam neko stoji. Čuvajmo samo one koji čuvaju nas. Volimo one koji se boje da nas izgube. Ne tugujmo zbog gubitka već pronađimo u sebi snagu da sve prevaziđemo. Setimo se da drveće potpuno izgubi lišće svake zime, čekajući bolje dane. Biće bolje dogodine! Uvek u to verujmo, i zato ponovo —hvala hrabrom i genijalnom Delči kojeg se setimo makar jednom godišnje sa:  „Nove godine zato dolaze, u pravi čas za nas“

Share...