KO TO KAŽE DA NEMAMO SREĆE?

Svima nam je najveća želja da budemo srećne. Za svaki rođendan, godišnjicu ili veliki praznik sebi i drugima želimo sreće, sreće, sreće… kao da smo sve nesrećne i kao da je to nešto izvan nas, na šta same ne možemo da utičemo. I šta je zapravo sreća i da li ona, kao takva, postoji? Da li je sreća da imamo sve što nemamo, a što neko drugi ima na pretek? I da li su ti drugi srećniji od nas? Naravno da nemamo sve ono što bismo poželele, ali da imamo — verovatno više ništa ne bismo imale za poželeti. A kakva je to sreća bez želja? Ako danas sagledamo svoj trenutni život, da li bismo rekle da imamo ili nemamo sreće? Za neku je sreća da se svaki dan budi bez boli, za neku — da vaga pokazuje željenu cifru, za neku — da kupi Hugo Boss čizme na fenomenalnom popustu, za neku — da ima svoj krov nad glavom, a za neku je sreća da ima uzvraćenu ljubav. Mnogi su zaradili novac, proputovali svet, imali mnogo ljubavi i proživeli ono što malo ko jeste. Pa ipak, ni novac, ni vlast, ni uzvraćena ljubav, ni duhovnost ne definišu apsolutnu sreću. Sreća kao takva ne postoji, mi samo imamo život sa trenucima osećaja sreće, radosti, ali i tuge. Nažalost, nedovoljno se radujemo onome što imamo, jer stalno čeznemo za nečim drugačijim i boljim, kao da je to ključ do osećaja sreće.

Trka za srećom nam ne dâ da se dosađujemo. Razočarenja nam pomažu da se radujemo prijatnim iznenađenjima! Problemi nam ne daju da se zadržavamo na postignutom, te dobijamo podstrek da nađemo bolji posao, oslabimo ili promenimo partnera. Ogorčenja nam pomažu da ne izgubimo sposobnost da se veselimo, već da se okružimo ljudima koji bude ono najbolje u nama, da otputujemo ili se zabavimo na sebi svojstven način.

Sretala sam mnogo srećnih ljudi. Njihova sreća se ogleda u tome, što oni sreću ne traže, već žive svoje živote, u radosti i plaču, u uspesima i padovima — i zahvaljujući tome, u stalnom otrivanju nečeg novog, rastući i učvršćujući svoju ličnost i karakter. Najjednostavniji način da osvestimo svoju sreću je da shvatimo da ono što trenutno imamo i jeste prava sreća. Trebalo bi da sagledamo realan životu u kojem smo, a ne onaj kojim živi neko drugi. Kakav god da nam je život dodelila sudbina, trebalo bi se radovati zbog onih posebnih stvari koje imamo, kao nijedna druga. Svi izazovi, brige, promašaji, padovi i nedaće su nas učinili ovakvim kakve jesmo — i zato smo posebne.

I niko ne zna kakva će biti godina pred nama. Jedno je sigurno, biće sasvim drugačija od svih drugih. Srećnim će nas učiniti potpuno različite stvari, na drugim mestima u drugačijim momentima. Ko to kaže da nemamo sreće? Neka vam kroz misli proleti pesma sa albuma „Paket aranžman“ — „Niko kao ja“, pogledajte se u ogledalo — i namignite!