Ljubav nam dolazi sa jakim intenzitetom emocija- srećom, ljubomorom, strahom, tugom, besom. Prepoznajmo je po podrhtavanju srca, plitkom disanju, napetosti mišića ili neartikulisanom govoru. Ponekad je to najlepša stvar na svetu, ali je često i najstrašnija stvar s kojom se ikada suočavamo. Neke žene nikad ne prevaziđu slomljeno srce, a one, srećnice, stalno evociraju uspomene nezaboravnih ljubavnih doživljaja. Zar nije čudno da ta pojava može izazvati toliko suprotnih osećanja? Ipak, to je ono što čini ljubav tako posebnom- najbližom savršenstvu. Jedina stvar koja može lako da objedini dobro i zlo, lepo i ružno. Njen cilj je da nas uvede u srećnu, zajedničku budućnost. Trebalo bi da bude krunisana večnim brilijantima, kao onim iz zlatare Andrejević, ili dogovorom koji „kuću gradi“. Kao što nam Bitlsi poručiše- „Samo nam je ljubav potrebna“, mada malo nakita, tu i tamo, ne bi škodilo. Ipak…
Postoji i ona drugačija ljubav – nemoguća. Poneka ljubav duže živi u sećanju, nego što je trajala. To je ljubav koju osećate kada volite nekoga sa kim nikad nećete biti. Razlozi mogu biti različiti- od fizičke nemogućnosti kohabitiranja, neusklađenih moralnih vrednosti- do ekonomskih peripetija i drugačijih očekivanja. To je ona vrsta ljubavne priče, koja ne govori o početku nečeg predivnog, već o kraju nečeg što je moglo biti prelepo, ali to nikada neće biti. Možete nekoga da volite svom dušom i telom i opet, nikada da ne dobijete šansu da budete srećne sa voljenom osobom (ili je ta sreća kratkoročna). Činjenica je da samo ljubav nije dovoljna, bez obzira na holivudske srećne završetke. One koje toga nisu svesne, često prave odluke i izbore koji su štetni i za njih i za one koje vole. Zapadaju u traganja za ljubavlju od veze do veze, vukući sav prtljag iz ranijih veza, i ne shvatajući da se vrte u nemogućim vrtlozima. Neke ne dozvoljavaju da njihova nemoguća ljubav ikada prestane, pa vole usamljenički, na svoj način, kao heroine tragičnih romana. I čemu sve to?
Možda treba sve, pa i ljubav, posmatrati sa dozom humora, i pronalaziti ljubav u neočekivanom. Ipak, ženama se G tačka nalaz na kraju reči ŠOPING! Ja, na primer, jako volim lepe tašne. One mi dođu kao znak uzvika celokupnom izgledu! Zato od ljubavi zvane tašna “iz snova”, nikada ne odustajem- ona nikad nije nemoguća! Danas mi je u san na javi došao čika Salvatore Ferragamo, po ko zna koji put. I neka mi opet dođe, da me podseti da za moju ljubav nikad nije kasno.
No Comments