Uvek su me zadivljivale jake žene i uvek sam se trudila da budem takva. Možda i zato što me je podigla sposobna i jaka žena. To nam je negde u genetskom kodu, sve žene kojih se sećam po majčinoj liniji su bile izuzetne, borbene, neustrašive i stvaraoci u svojim porodicama. Ponosna sam na to kakva sam žena postala, jer sam prošla paklena iskustva da bih sazrela u to šta i ko jesam danas. Ali, da li je uvek dobro biti jakom i nezavisnom? Sudbina jakih žena – uspešnih, upornih i hrabrih – istovremeno je i dar i teret. Životne poteškoće su učinile naš karakter zahtevnim i teškim, iako nam idu u prilog znanju, iskustvu i samopouzdanju.
Svaka od jakih žena je imala momente kada je poželela da je obična, „slaba ženica“ – pitoma, zaštićena, koja se ništa ne pita. A onda, eto paradoksa: kada jaku ženu neko uzme za ruku i negde povede, ona će sigurno reći: „Ček’… ’ajmo bolje ovuda!“ Takva ženska narav, nažalost, vodi ka problemima u vezi. Kad jaka žena želi da se skrasi u udobnom kućnom gnezdu, često se prema tom, kao i prema svakom drugom cilju odnosi kao prema poslovnom projektu! Po navici, mi ne umemo da budemo slabe i ne želimo da izgubimo kontrolu, kao što se i ne premišljamo, da li da se ponovimo Weekend Max Mara haljinom koja nam savršeno stoji. Kao i u svim drugim oblastima života i u intimnim vezama jaka žena ističe svoje sposobnosti i nezavisnost, kao glavne pokretačke snage. Problemi počinju kada nam postaje sve teže da nalazimo razloge da svog muškarca smatramo neophodnim. Tada prestajemo da ga smatramo pouzdanim, odgovornim i jednostavno bitnim, što dovodi do toga da počinjemo da ga doživljavamo kao teret, a ne kao resurs.
Često imamo ambiciju da promenimo razmišljanje i ponašanje naših partnera, pre, nego sebe i svoju vezu. I na to gledamo kao na projekat koji treba dovršiti ili unaprediti. Nesvesno, mi uskraćujemo svojim „jačim polovinama“ pravo da imaju svoja osećanja, želje i prioritete. Čak i kada od nas neko želi da ode, mi tu odluku ne shvatamo ozbiljno, smatramo to hirom, krizom srednjih godina i sigurne smo da možemo da utičemo na promenu te odluke, pokušavajući da izgradimo zajednički život u skladu sa našim obrascima i idejama. Tako mnoge veze počinju da liče na odnos roditelja i deteta, a zatim, pod pritiskom jake žene koja drži sve konce u rukama, muškarac postaje bespomoćan i kapriciozan (on treba da se teši, da mu se duvka u perca i da se podseća da opere ruke čim uđe u kuću) i zato često upada u probleme (koje mama tada mora da izgladi). Postaje sebičan i neodgovoran (kao i svako malo dete – na njega se ne može osloniti). Postaje pobunjenik protiv majčinog despotizma i čini sve suprotno, a naravno, uz sve to, neminovno nastaju i problemi u seksu.
Trebalo bi znati kako napraviti kompromis i kako potegnuti ručnu. Naša snaga dolazi iz naših ubeđenja, vrednosti i pronalaženja smisla u svemu što radimo u životu. Pa opet, treba da prestanemo da budemo mama u vezi – koja brine, kontroliše, donosi odluke i tera. Tada ni naš partner neće ostati – nestručan, nestašan, bezobziran i nepouzdan. Mudrost se stiče godinama. Kada uspemo da promenimo naš ponašanje, to neće biti zato što smo se mi promenile, nego upravo zato što smo jake ̶ kao što jesmo!
No Comments