Čuvena dilema – ovaj ili onaj? Kolebanju nikad kraja, a svačije strplje ima granicu, te treba pametno odlučiti. Oba bi bilo neprimereno ili barem ne u mom stilu, a opet oba su privlačna i svaki ima nešto što me izluđuje. Kad izaberem, možda ću se pokajati što nisam drugačije odlučila? A i onaj drugi će već brzo nekoj dopasti šaka. Da li verovati intuiciji, preporuci dobronamerne osobe ili tome kako se kotira u relevantnim krugovima znalaca na temu kvaliteta. Da li mi je neki bliži srcu i duši, ako zanemarimo spoljašnji izgled? Možda ih ne posmatrati kroz prizmu trenutnih zadovoljstava, već se dobro zamisliti, šta od dobrog svaki od njih u sebi nosi i kakve posledice naš izbor može da ima na naše sutra. Možda ipak mnogo ne lupati glavom, jer je život kratak i kada su preda mnom dva sjajna izazova ‒ bilo koji od njih će me ispunjeniti, zadovoljiti i smiriti.
Kada biramo, prvo bi trebalo da se što bolje informišemo o predmetu našeg izazova. Niko od nas ne želi da ponavlja prethodne greške i potpune promašaje. Zato se nikad ne libim da pogledam deklaraciju na cipelama ili haljini, ili pretresem onlajn pretraživač. Tako je i sa ljudima. Polazim od pretpostavke da se svi rađamo sa vrlinama, samo što neki, vremenom, prestaju da im budu dosledni. Ključna reč je oslonac. To je polazna tačka kojoj od samog početka treba razmišljati. Ako nam se neka osoba dokaže kada nam je potrebna i ako u njoj možemo naći oslonac, to je odličan preduslov za preimućstvo u izboru.
Sa godinama postajemo sve izbirljivije u odabiru ljudi sa kojima želimo da provodimo svoje slobodno vreme, ali i stvari u kojima nalazimo spokoj, radost ili snagu. Eto, tako sam i ja danas imala dilemu i odvažila sam se da izaberem savršeno parče Coffee Room torte. Pored svih kulinarskih argumenata, intuicije i estetskih preferenci odlučila sam se za svoj izbor… mada, evo i sada mislim da onaj drugi ne bi uopšte bio ništa lošiji….
No Comments