Neskrivena strast je ono što nam je zajedničko. Strast ka životu, slobodi, onom novom i vrednom iskustva, opojnom i nepoznatom. Veštom rukom odbacujemo strahove, jadikovke i nesigurnost. Prigrljujemo ono što nam je najvrednije, borimo se kao amazonke —postajemo i setva i žetva naše lične sreće. Ne dozvoljavamo sebi da se privikavamo na loš život i na loš odnos prema sebi, na laži ili mesto rezerve. Neke stvari ne toleršemo, a ono što oprostimo nikada ne zaboravljamo. Ako neko ne razume da smo vredne dobrog ophođenja i poštovanja, taj nas nije vredan. Svoj život ne traćimo na večno opravdavanje tuđih nepromišljenih dela i opraštanja ponovljenih uvreda. Mi sve vidimo i osećamo, ne treba nas podcenjivati. Naviknute smo da vladamo sobom i svojim izborom. Neko ulazi u naš život, a neki ga napuštaju. Prijatelji izdaju, a dojučerašnje voljene osobe nam postaju stranci. Pa opet, ne klonemo duhom i svoje živote nadahnjujemo zanimljivim izazovima, otkrivamo izvore dobre energiju i radujemo se toplini novih ljudi. Uvek smo spremne da donosimo odluke koje nas čine jačom za sutra. Svesne smo da jedino što zauvek imamo — jesmo mi same.
Ispunjene strašću, živimo za decembarsku zoru u sedam ujutru, za putovanja u daleke predele, za smeh do suza, za dečje zagrljaje, za svoje omiljene pesme i dobre filmove, za proseko petkom posle posla, za duge razgovore, za štrudle sa makom, za krug oko Kalemegdana pa do Ušća, za darivanje onih koje volimo, za iskre u očima, za čaroliju primanja, za stvaranje nezaboravnih uspomena i za ushićenje zbog još jednog neophodnog para cipela.
Poput nekog pelcera protiv zlih očiju, zajedljivih komentara ili zavidnih misli, kada smo u crvenim haljinama, kombinezonima i donjem vešu, osećamo se zavodljivo i moćno. Ne, to nije preterano, jer je vreme praznika i radosti. Crvena je boja strasti, a sve dok osećamo strast — mi živimo!
No Comments