Neke od nas su imale običaj da na „godišnji“ putuju same, željne da se odmore od opštenja, voljne da posvete svo vreme samo sebi i svojim mislima- psihičkom, duhovnom i fizičkom rasterećenju. Na takvim putovanjima, ima bezbroj pozitivnih aspekata: spavanja koliko nam je volja, sunčanja i plivanja bez ičijeg dobronamernog saveta, šopinga kada, čega i gde mi to želimo, provođenja večeri bez ičije presije…
Iskreno, neke stvari bi nam ipak umele da pokvare samoću, na primer, kada nam u restoranu odnesu sve što je bilo postavljeno za drugu osobu, zajedno sa čašom za vino, kao da nam govore „očigledno vam se večeras neće niko pridružiti!“
Nakon mnogih, odlučnih single putovanja desila ova pošast i većina je došla do zaključka da smo imale dovoljno samotnih momenata, da smo prevazišle nalete mizantropije i da smo o svemu dobro produmale. Shvatile smo da smo potrebne nekim ljudima, kao i oni nama, te da treba što više da koristimo zajedničko vreme na ovom svetu. Jer najveći dokaz ljubavi i prijateljstva je kada damo nekome ono što mu u tom trenutku treba. Ta spoznaja mi se desila ovog leta na Santoriniju, dok sam sa prijateljem gledala zalazak sunca koji je bio tako smiren i ujedno veličanstven – sa nadom, da ću sa svakim novim danom sve manje brinuti o slobodi, koja nam je toliko dugo bila uskraćena. U takvom trenutku me je obuzelo ogromno zadovoljstvo što mogu da sedim na balkonu iznad Mediterana, okružena ljudima koji uživaju u plodovima normalizovanog doba – uz malu dozu sete (ili radosti), jer se činilo da ima mnogo više mesta za turiste nego turista koji bi ih popunili!
Jedan od najboljih načina da upoznamo ne samo nova mesta na mapi, već i nove, izmenjene sebe, je ako izaberemo da odemo na odmor u društvu. Saputnik na odmoru nam je najbliža osoba na svetu u tom trenutku, a često nas taj osećaj prati i pred sam put. Naročito kad shvatim da zahvaljujući njemu i agenciji TRAVEL HOUSE već imamo hotelsku sobu i bukirane avio karte pre nego što sam se uopšte mašila svoje platne kartice. Pošto nisam osoba koja voli da planira, veliko olakšanje je kada postoji neko drugi ko će biti više nego voljan da to uradi za nas.
Sve uspomene koje stvaramo tokom naše avanture imaju mnogo duži vek evociranja kada se dožive udvoje (ili sa više dragih ljudi). Pa čak, iako naš saputnik nije ljubitelj slikanja, dovoljno je da je strpljiv da nas svakog dana fotka na mestu koje smo želele da ovekovečimo (makar bile same u kadru).
Neke uspomene se ne mogu preneti slikom, već samo sećanjem: vožnje vijugavim i spektakularno živopisnim obalskim drumom, prizori stenovitih rtova, strme litice koje se obrušavaju u more, živahni zapenjeni talasi nad kojima de dešava spektakularni zalazak…
Izrodiće se anegdote koje ćemo posle da prepričavamo godinama, u nedogled. Ti uzbudljivi trenuci će nas motivisati da ponovimo razne nasumične aktivnosti koje smo isprobali. Ići ćemo ponovo na odmor, samo da smo dobro… i sve će biti još bolje!
No Comments