Ponekad mi se čini da smo sve mi, taoci svojih predviđanja. Od malena pretpostavljamo da ćemo, stekavši dobro vaspitanje, obrazovanje i znajući da formulišemo šta želimo ̶ od života dobiti ispunjenje svih želja. Retko koja od nas pravi opciju B, koja je značajno drugačija od naše prvobitne zamisli. Predvideti šta nam sleduje je teško iz brojnih razloga, uključujući naše ograničeno razumevanje onoga što može da utiče na budućnost, nepredvidivost ponašanja ljudi i ulogu slučajnosti, kao što je to nedavno bila nemila okolnost, koju namerno neću prozivati.
Razlog našem lošem predviđanju je i taj što često biramo one informacije, koje nas čine zadovoljnim jer potvrđuju naše uvreženo mišljenje. Tako se naša predviđanja uglavnom podudaraju sa našim ličnim željama ili težnjama. Čujemo ono što želimo da čujemo i zanemarujemo objektivnu sliku.
Nije ono što ne znamo, što vas dovodi u probleme ̶ već ono što mislimo da znamo a u stvari, to tako nije. One koje misle da mogu nešto da predvide ili ne znaju ili ne znaju da ne znaju. Da, reći ćete da na osnovu iskustva ili prema statistici možemo ponešto predvideti, kao na primer da trendovi zdravijeg života, humanosti, brige o prirodi i okolini uzimaju sve više maha. Kada sve činjenice i mišljenja koja čujemo potvrđuju naša uverenja, postajemo opuštenije, stoga i manje oprezne. Međutim, uvek može da nas iznenadi neko međutim…
U ekonomiji se sve više koristi termin crni labud, a odnosi se na izuzetno retka dešavanja koja nadilaze ono što se obično očekuje od situacije i što rezultira teškim posledicama po ekonomiju. U našoj bliskoj prošlosti su to bile dugogodišnje sankcije, bombardovanje, ekonomska kriza 2008. i ova martovsko-aprilska okolnost. Ono što bi se smatralo nemogućim ili nezamislivim u 21. veku (policijski čas, ograničavanje kretanja, ukidanje javnog saobraćaja) je postalo ne samo moguće, nego i apsolutno neophodno.
Svakako smo sada svesne činjenice da sve što znamo ̶ proističe iz prošlosti, iz naučenog i iskustveno stečenog, a da sve što će se desiti u budućnosti ne zavisi samo od naših odluka, koliko god mi to očekivale.
Crnih labuda će još biti, kao što ih bude, ponekad, i u prirodi. Danas sam pozvana na jednu lepu proslavu za koju sam poželela da se obučem elegantno, poput crnog labuda. U isčekivanju poziva, zavaljena u preudobnu Casa Bianca fotelju, razmišljam o tome kako neke okolnosti stvarno ne možemo da predvidimo, ali uvek imamo mogućnost da napravimo odluku kako će te okolnosti da utiču na naš život. Da se potrudimo da se izborimo sa svojim mislima, emocijama i da činimo sve, kako bismo smanjile štetu, prvenstveno po naše zdravlje. Ipak, sve što radimo i osećamo direktno utiče na naše fizičko stanje i nivo imuniteta, a nije li ipak to najvažniji resurs koji imamo?
No Comments