Postoje žene koje će sve istrpeti kako bi ostale u vezi. Ne zbog toga što one toliko vole svog partnera da ne mogu bez njega da žive, već zbog toga što ne mogu da žive same sa sobom. Koliko god da im ne prija osoba sa kojom žive, još im je strašnija pomisao da ostanu u društvu same sebe. Možda ne vole svoje izabranike, ali same sebe vole još manje. Upravo me je ovo navelo na razmišljanje, da li bih ja sama, sa svojim manama i vrlinama, temperamentom i karakterom živela sa mnom ̶ da sam neko drugi?
Sebe najviše volimo u određenom dobu dana, u takvom i takvom izdanju, sa toliko kilograma i u baš takvom okruženju. Ne volimo se baš uvek, u svakoj prilici i u svakakvom odrazu u ogledalu, zar ne? To ko sam ja, nije samo neko sa kim delim zajednički krov, finansije ili auto. To je neko sa kim delim svoje telo! Ponekad nam se čini da je to neka osoba kojoj mi težimo, a ne ko zaista jesmo. Da li smo dovoljno realne da budemo svesne nas stvarnih i svakodnevnih? Ne onih sa instagrama, sastanaka ili naspavanih nedeljom ujutru. Već onakvih kakve smo, kad smo: pokisle, gladne, u PMS-u, iziritirane, nažuljane, otekle, u sredu uveče posle vežbi ili jutrima kada baš ništa ne stižemo.
Jedina osoba na koju pouzdano možemo da se oslonimo u životu ̶ jesmo mi same (mnoge od nas imaju i tu sreću sa majkama). Pa opet, nema druge osobe prema kojoj se odnosimo sa manje pažnje, razmatranja i ljubavi nego prema samoj sebi. Vodimo računa da druge ne uvredimo, ali kada sebe vređamo, to čak ni ne primećujemo. Naučile smo da ne budemo grube prema drugima, ali prema sebi je sasvim ok da budemo prave prostakuše. Setimo se šta sve sebi glasno izgovorimo kada pogrešimo ili previdimo nešto?
Nezadovoljstvo sobom nam je omiljena aktivnost. Najviše nam nešto smeta upravo na nama. Što češće krivimo sebe, to se češće nagrađujemo lošim raspoloženjem i teškim mislima. Što manje ljubavi ukazujemo sebi, to više bolujemo od straha i nemira. Loši odnosi sa sobom, čine nas beskućnicama. Ako u svom društvu ne nalazimo zadovoljstvo i radost, postaćemo hronično zavisne od tuđeg društva i ljubavi. Na taj način nećemo imati ni kuda da se vratimo, ni kuda da odemo. Kada smo nezadovoljne sobom, spremnije smo da trpimo emocionalnu nelagodnost, samo da ne bismo bile nasamo sa sobom. Možda upravo zbog toga mnoge od nas traže ljubav druge osobe, koja će zameniti ljubav koju ne možemo sebi same da damo? To važi i za druženja. Ako stalno tražimo neko dobro društvo, možda je to znak da tražimo nešto, što same od sebe ne možemo da dobijemo?
Imajući sve ovo u vidu, vreme nam je da shvatimo da nam ništa i niko u životu neće dati dovoljno ljubavi i slobode, ako ne budemo u dobrom odnosu sa samom sobom. Trebalo bi da naučimo da budemo u slozi i ljubavi sa osobom sa kojim delimo zajedničko telo pre svega, jer nam je ono nezamenjivo i doživotni saputnik! Zato, častimo se danas same danas Eliksir šejkom koji će višestruko usrećiti i naše telo, podići nam imunitet i razbistriti um. Neka to bude prvi korak ka najlepšoj stvari koju možemo učiniti za sebe ̶ poboljšanju dobronamernosti prema samoj sebi!
No Comments