Dragi Deda Mraze, ako se čudiš zašto ti pismo piše žena od 30 godina (još koji dan), odmah ću ti reći da ti zapravo piše jedno veliko dete. Ne znam da li si čitao moje prethodne blogove, ali znaš ti već da sam ja jedna od onih detinjastih koje se raduju prazničnoj dekoraciji po gradu, film „Ludi Božić u kancu“ odgledala sam čim se našao na repertoaru Ušće Cineplexx-a, a te iste večeri stala sam ispred Poslovnog centra Ušće i sa ushićenjem posmatrala jelku od svetiljki koja nas je svojim veselim bojama pozdravljala sa 25.sprata.
Šta ću kada volim decembar! I posle brojnih obilazaka prodavnica i traganja za savršenom jelkom i ukrasima kakve sam zamislila, i taj deo posla sam obavila. Ipak, i pored svakodnevnih obaveza koje me okupiraju, kada mi ostane ono nešto malo slobodnog vremena ili kada uveče legnem, ne mogu a da se ne pitam gde sam to ja na kraju ove godine. Jesam li zaslužila ispunjenje prazničnih želja?
Kako često svoje misli prenesem upravo ovde, pročitah malo čas tekst koji sam napisala pre tačno godinu dana. I tamo sam te pominjala, dragi Deda Mraze. Dosta toga se u mom životu desilo od tada, dosta se toga promenilo; promenila sam radno mesto, odvažila se da se kažem ne poslu u kome sebe nisam videla, udala se i sa sadašnjim suprugom priredila svadbu o kakvoj nisam čak ni maštala. U neke sam se ljude razočarala, od nekih se udaljila, a neki su me ljudi neočekivano osvojili. Upoznala sam neke nove krajeve, zemlje i nove kulture. Još jednu malu pobedu nad samom sobom izvojevala sam kada sam konačno počela da trčim. Ne zaključujem, samo konstatujem i primećujem i trudim se da budem ponosna na sebe.
Račune svodim i u susret rođendanu, poslednje nedelje u godini. Za 10-ak dana biću godinu dana starija. Ne plaše me godine, ne plaše me greške niti loši izbori. I dalje mislim da je bolje kajati se, nego ne uraditi. Plašim se samo toga da ne zaboravim koliko sam srećna što sam ovde i sada, i koliko razloga za to imam. Dok većina mojih prijatelja umesto jelke stavlja tek po koju granu i ukras, a rođendane i ne slavi, ja svake godine svoj proslavljam i radujem mu se. Proslavljam zapravo sve one lepe trentke koje ostavljam za sobom, uz prijatelje i drage ljude koji su tolike godine uz mene, u dobru i u zlu. Uz tortu i svećice, zamišljam želju, nekada jednu nekada više njih. Ako budeš imao vremena, Deda Mraze, i ti si pozvan. Ne moraš ništa da mi donosiš, samo dobro raspoloženje i tvoj gromki smeh. Ali ako baš insistiraš, napravila sam ja neku svoju listu želja, pa izaberi!
- Kompet čipkanog, obavezno crvenog donjeg veša, za puuuno ljubavi u Novoj godini (pronanićeš ih u Lisci)
- Dve karte za ulaznice za direktan prenos „Uspavane lepotice“ iz Boljšoj teatra 22. januara (na blagajni bioskopa Ušće Cinepelexx-a)
- Novi kofer za neka nova putovanja (u Stylosu je predivna nova kolekcija, a možda nađeš nešto i za sebe!
- L’Occitane kalendar za poneko lepo iznenađenje baš svaki dan, dok čekamo 2017.
- Srebrne minđušice u obliku pahulja (Pandora)
I Deda Mraze, ako ne stignes, nema veze. Ali ako imaš popust, mislim kada već toliko stvari kupuješ, najavi me u Ušću, pa ći se ja već nekako snaći.
I Deda Mraze, hvala ti!
No Comments