Neke od nas žive bez tog osećaja. Ne, mi naravno, volimo roditelje, prijatelje, kućnog ljubimca… Ali ljubav – ona o kojoj sanjamo u mladosti, nikad nam se, u tom obliku (iz latinoameričkih serija), ne dogodi. I to je sasvim OK. Život nas, iako nismo spoznale pravu ljubav, ne mora učiniti ni depresivnim, ni poružnelim, niti usedelicama. Živimo svoje živote punim plućima gledajući da svoju nagomilanu ljubav usmeravamo prema onome i onima sa velikim uzvičnikom u našim životima, iako u romantičnom smislu stoji jedan veliki znak pitanja. Ljudi nam se čude— lepo izgledamo, zanimljive smo, osvetljavamo svaku prostoriju u koju uđemo i ispunjene smo nekom vrstom vitalnog naboja. Dakle, OK nam je jer shvatamo da ne možemo promeniti stvarnost, ali ono što možemo da promenimo je to, kako se osećamo u vezi svega što nam se događa ili ne događa.
Imam veoma blisku prijateljicu koja je u stalnom stanju zaljubljenosti. Jedan platonski osećaj se smenjuje sa drugim, zatim nastupa mesto telesnoj zaljubljenosti, zatim neuzvraćenoj ljubavi ili kratkotrajnoj strasti i njoj je život pun zanimljivih pripovetaka. Imam i prijateljice koje imaju stabilne brakove i koje neizmerno vole svoje druge polovine — više decenija. Ima i onih koje su mislile da vole, udale se i vremenom shvatile svoju grešku ali su i dalje u braku. Sa razvedenim je sve jasno. A onda dolazimo do onih žena koje nikada nisu volele, iskreno, duboko, da bi za njega učinile sve. Za njih važi pravilo da se neće odlučiti za onog sa kojim se može živeti, već za onog bez koga se ne može živeti. Svaka od nas bira da li će i koga da voli, svesna činjenice da ljubav jeste najlepši poklon od Boga, koji u sebi nosi i “volim” i “patim.”
Svaku od nas, s vremena na vreme, obuzima stanje kada se osećamo nevoljeno, bezvredno i napušteno— volele mi same ili ne. Pa opet, postavljamo pitanje: “Ljubav koju priželjkujemo celog života- da li nam je uopšte neophodna?“ Kada ne volimo, ne ometaju nas nepotrebne misli. Ne brinemo da se sutra može desiti ono što ne želimo. Ne moramo da idemo tamo kuda ne želimo. Radimo ono šta hoćemo. Niko nas ne ućutkuje kada radi tv. Prestale smo da se pitamo zašto i potpisujemo da i naš, samački život, baš kao i istovremeno nošenje dve karirane Burberry stvari na nama, može biti sasvim OK.
No Comments