KOGA NEMA BEZ NJEGA SE MOŽE

Često smo svedoci izjava: „Trebalo je da ga ostavim pre godinu dana …“ ili „Žao mi je što sam toliko dugo trpela …“ ili „Zajedno smo, ali je veza pakao“. Kada nas obuzme tuga (ili intuicija), zbog usamljenosti pored osobe sa kojom smo; i kada počnemo same da izmišljamo njegov alibi, da se ne bismo suočile sa pravim – već je prekasno. Iako je očigledno i najbolje rešenje napustiti vezu zbog koje se osećamo neispunjeno, potišteno i nedovoljno vrednovano, često smo vrlo dobre u pronalaženju razloga da izbegnemo neizvesne promene. Predajemo se poricanju stvarne situacije, počnjemo da se povlačimo u sebe i bivamo ogorčene svojom neshvaćenom ili nezadovoljnom ulogom. Nisko samopoštovanje, negativne misli i sumnje nam ne daju da presečemo. Budući da mnoge od nas veruju u izreke poput „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani”- oklevamo da raskinemo. To rastrojstvo uma i tela, mislim da se najbolje upotpunjuje uz orgulje Bahove Tokate i Fuge u D-molu, nekad i po cenu hroničnog nezadovoljstva i čak ozbiljnih zdravstvenih problema.

Da, sve imamo pravo da se bojimo neizvesnosti, perioda poremećenih emocija i osećaja usamljenosti. Rečeno nam je da stavimo na papir ipak i sve pluseve, kao i minuse, i vidimo da li nam je rešenje raskid ili primirje. Drugi način je da raspravimo, po ko zna koji put šta je to što nam smeta i da damo još jednu šansu u ime dobrih, starih vremena. Pa opet, možda jednostavno, treba da se otrgnemo i odemo. Kad odnosi postanu teški, ne treba po svaku cenu da ih spasavamo i popravljamo. Umesto toga je bolje da ih napustimo – i to pre nego kasnije. Trebalo bi da budemo dovoljno jake da okončamo odnos koji nam ne prija.

Najčešće, strah od samoće leži u osnovi teške odluke za raskidanje veze. Obuzima nas projekcija tuge i zabluda da bi se partner ipak promenio. Očekivati promene od ljudi koji ne razumeju problem u svom ponašanju je gubljenje vremena i živaca. Treba shvatiti da koga više nema – bez njega se može! I obično, kada postanemo dovoljno hrabre da kažemo „zbogom“ – život nas nagrađuje sa novim „dobar dan“ ili ćemo se same nagraditi patikama, u omiljenom N sportu, u susret novom proleću svog života.