Hoćemo li ikad biti zadovoljne sobom, onim što jesmo, svojim izgledom i svojim sada? Ovaj utisak može biti izazvan nepredvidivim zimskim temperaturama, lošom koncentracijom kiseonika u vazduhu i vestima od kojih nam dođe da ne grlimo, ne putujemo, ne konzumiramo hranu i piće van kuće. Utisak da nismo dovoljno dobre ili hrabre ne vodi ničemu. Kopamo po svojoj sujeti, gledamo tuđe fotografije upoređujući tuđu sreću sa našim stanjem, a svoje okruženje klasifikujemo kao “moglo je i bolje!” Pa opet, realno, ponekad bi trebalo da ostavimo sebe na miru! Da li smo svesne da postoji nešto štetnije od smoga, centralnih klima i zadimljenih kafića? Štetnije je ne disati!
Postoje žene koje umeju da sebe ostave na miru! Ne interesuje ih da li će se dopasti, da li će odgovarati, da li će znati, da li će stići. Postoji manja praznina u njihovim životima. Znaju kako je, kad im je lepo. Umeju da zaplaču i od tuge i radosti. Ostavile su na miru svoj izgled. Ne plaše se bora —nisu im prve. Sada im je sva lepota u osmehu. Nije im stalo do glikemijskog indeksa, već jedu ono što žele. Ne plaše se da to urade i noću — i toga se ne stide. Prestale su da izgledaju i počele su da budu. Ok im je da budu same. Znaju kako da ne primećuju one koji im nisu bitni. Da se odmaknu od onih koji se udaljavaju. Imaju šta da kažu, a imaju i o čemu da ćute. Rade ono što vole. Spavaju s onim, pored koga se ne može spavati. Govore direktno i ne varaju sebe. Znaju kako da cene vreme. Jutro, dan i noć. Zauzete su, biraju novu Weekend Max Mara tašnu, jer znaju sebi da udovolje.
Prestanimo da se opterećujemo ambicijama, pokušavajući da nadoknadimo svoje neuspehe onim uspesima koji nam više nisu potrebni. Niko i ništa ne treba uvek da ispuni naša očekivanja. Samo uradimo svoj deo posla koji od nas zavisi. Naučimo da ostavimo sebe na miru i da se podignemo iz ponora. Jer ako na gomilu stavimo sve svoje probleme i uporedimo ih sa tuđim — uvek ćemo pre prigrliti svoje! Glavu gore, naš život je lepši nego što smo toga svesne!
No Comments