Ponekad sebi pripisujemo status žrtve. Tada su nam obično svi krivi: istorija, država, roditelji, retrogradni merkur, kolege, ma i komšiluk. Kada tako razmišljamo, podrivamo mogućnost da nešto promenimo kako bismo prevazišle naše ništavilo. A život je sačinjen od uspona i padova i zavisno od sklopa ličnosti, nasleđenih gena i naravi, neke od nas bivaju sklonije negativnim emocijama i lošem raspoloženju nego druge. Nauka kaže da kada se osećamo anksiozno, slabo, tužno ili potišteno, naš mozak ne stvara dovoljno dopamina i serotonina. Ove hemijske supstance u mozgu nas podstiču da budemo motivisane, pune želja i spremne da priuštimo sebi razna zadovoljstva. Naše majke nisu znale da su hemijski procesi odgovorni za psihičku ravnotežu, ali su čak i one umele da prepoznaju šta je ono što budi osećaj blagostanja i zadovoljstva, odnosno šta može svakodnevno da povećava nivo dopamina i serotonina i tako naš život učini veselijim. To su one, dobro poznate aktivnosti, kojima često ne dajemo dovoljno na značaju, jer živimo u vremenu kada smo preplavljene informacijama o skupim dijetama, jogama, spa centrima, tretmanima i tabletama koje rešavaju sve!
Kada razmislimo šta nam može podići raspoloženje — svakako prvo pomislimo na omiljenu muziku— i zaista, kada slušamo melodiju koja nam budi emocije, mozak oslobađa dopamin i podstiče pozitivne misli, pevušenje i evociranje lepih uspomena. Drugo na šta pomislimo je izležavanje ili udobno sedenje na Casa Bianca mekanim foteljama i sofama, rasterećujući nerve od naponog dana. Tada, prepuštajući se svom omiljenom toplom napitku, osećamo svim čulima blaženstvo mirnog trenutka bez brige do te mere, da nas može preplaviti osećaj zahvalnost zbog spokojstva koje nam je dato. Pa ipak, možda najvažnija aktivnost koja je zaslužna za naše svakodnevno blagostanje i uspešnu borbu protiv stresa i depresije je— dovoljno spavanja.
Iako je leto za nama i polako se spremamo za sve manje sunčanih dana, upravo nam toplota i svetlost sunca podstiče aktiviranje hormona sreće i zadovoljstva u mozgu. Kada su dani, kao što je ovaj, melanholiji i smanjenoj motivaciji baš i nema mesta! Počnimo da poštujemo život, ne samo zbog njegovih draži, već i zbog njegovih poteškoća. Nismo ni prve ni poslednje koje prolazimo kroz razne životne etape i nivoe dopamina i serotonina. Kad god smo u fazi očaja ili na ivici plača, kad god imamo problema ili poteškoća, treba da znamo: sve će na kraju biti dobro, a ako još uvek nije sve dobro, onda još uvek —nije kraj.
No Comments