Vrlo je moderna teorija da bi trebalo da živimo za trenutak i za sadašnjost, jer je gubljenje vremena prisećati se prošlosti – od nostalgije nema nikakve koristi ili moderno rečeno benefita. Ne bi trebalo ni da razmišljajmo o budućnosti, jer izaziva nemir i brigu , već da živimo u sadašnjosti – to je jedini način da budemo srećne. U tom smislu, dok šetajući po Kališu gledam lepotu majskog ružičnjaka, padoše mi na pamet reči iz pesama, koje je još moja baba pevušila: “Ružo moja, mladost sam ti dala” i “Uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, sutra uvela ruža.” I sve u prilog ove moderne teze- živimo danas, sutra ćemo se kajati što smo bezveze protraćile mogućnosti koje su nam se ukazale. Pa opet, svaki put kada mi neko kaže da treba živeti ovde i sada, hoću da pitam: “Što, da nemam možda neki drugi izbor?”
I tako šetajući se po parku sa najlepšim pogledom u gradu, posmatram kako sunce obasjava asfalt između senki drveća i kako naleti vetra kidaju latice sa precvetalih ruža, raznoseći ih po aleji. Ne mogu da se otrgnem od misli da mi ustvari, htele ne htele, živimo sa nadom da ćemo u budućnosti rešiti neki današnji izazov. Neka prenoći, jutro je pametnije od večeri. Ima dana, razmišljaću o tome posle. A možda je krajnje vreme da se oslobodimo strahova, uticaja stereotipa, ugnjetavajućeg osećaja nevoljenosti i nesigurnosti, kako bismo konačno počele da živimo svoj život – danas?
Posmatrajući kako jutro udahnjuje svežinu u život novim pupoljcima majskih ruža, shvatam da je jedino ispravno – da živimo, volimo život, cenimo naučeno u prošlosti, radujemo se sadašnjosti i verujemo u budućnost. Ne delimo svoj život na faze, ne rušimo svoj integritet, ne zaključavajmo svoju dušu (ranjenu u prošlosti), i ne plašimo se mogućnosti ranjive budućnosti, već gledajmo da nam je sadašnjost onakva kakvu želimo. Obucimo ženstvenu Weekend Max Mara haljinu cvetnog dezena i zablistajmo srećom, jer sreća nije u izabranom intervalu sudbine, ona je, poput lepote, u očima nas – kao posmatrača.
No Comments