Osećaj krivice nije stran nijednoj od nas. Ovaj osećaj govori da smo savesne. Čuva nas od nepromišljenih postupaka i podstiče našu odgovornost prema sebi i drugima. Taj unutrašnji čuvar nam usposavlja neku vrstu samokontrole. Međutim, treba razlikovati pojmove “biti kriva” i “osećati se krivom”. Često se dešava da se samooptužujemo čak iako stvarnog razloga nema. Neka osećanja krivice nas podstiču da napravimo kardinalne promene u ponašanju, ali neke žene zbog ovog osećanja duboko i dugo pate.
Krivica nam dođe kao neko oruđe za samooptuživanjei urotu protiv sebe same. Takvo stanje može da nas dovede do toga da se razočaramo u sebe. Često krivimo sebe i za ono što zapravo nismo uradile, ili se prekorevamo što nismo uradile, kazale ili razumele nešto na ispravan način. Ovakav osećaj prouzrokovan je neopravdanim očekivanjima i nekim ustaljenim modelima izgleda i ponašanja, te osećaj krivice može vremenom postati i deo naše ličnosti.
Uglavnom sebe okrivljujemo upravo zbog lične nesigurnosti. Većini nas je bitno kako nas drugi gledaju, šta misle ili kažu o nama. A pogotovo se ovo odnosi na ljude do kojih nam je veoma stalo. Pa umesto da njih okrivimo za loše ponašanje, mi se preispitujemo, da smo možda ipak mi bile neuviđajne, netaktične, zahtevne i da je na kraju, možda naša krivica za nečiju nebrigu. Poznajemo tu kategoriju ljudi, kojima je urođeno da traže krivce u svima, osim u sebi. Takvim ljudima se nikad ni ne treba izjašnjavati krivom, jer će svaki naredni put, logično, krivica biti na nama.
Ponekad su osećaji krivice tako teški (napuštanje, bolest ili smrt voljene osobe) da postajemo slabe. U glavi nam se roje misli da se sve može popraviti, da smo negde pogrešile i da smo mogle drugačije postupiti i predvideti posledice. Tako, svoju ranjenu dušu, pod utiskom auto-sugestije, uvodimo u začarani krug iz kojeg ne vidimo izlaz, osim u samosažaljenju i samokažnjavanju. Da ne bismo prolazile kroz ovakve agonije, trebalo bi da pokušamo da shvatimo da li smo zaista krive za ono što se desilo ili je to samo naš utisak?
Prošlost ne možemo zameniti kao par Weekend Max Mara čizmica pogrešne veličine. Svaki događaj je splet mnogih okolnosti koji najčešće ne zavise od nas. Ključno je da uvek izvlačimo zaključke iz svakog isksustva. Ako nam se desilo nešto, što ne možemo popraviti, uvek možemo da utičemo na naše viđenje stvari. Nikada nećemo moći da kontrolišemo sve događaje u životu, ali možemo da utičemo na to da nas oni ne slome!
No Comments