Svako ko je upoznao narcisoidnu osobu, pomislio je koliko je simpatična, zanimljiva, vesela i čudno neodoljiva. I to jeste tako, samo što je to sve, samo prvi utisak. Svaka od nas koja je živela, radila ili bila u vezi sa takvom osobom zna koliki je trag emotivne štete, koju ta osoba ostavlja, iz čistog sebičluka i hranjenja svog ega.
To su osobe koje neprestano zahtevaju našu pažnju, te postaju depresivne, mrzovoljne ili čak pune gneva, ukoliko nas zaokupira nešto izvan njih samih. Ne prihvataju ni krivicu, ni kritiku, vređaju se i verbalno napadaju – jer zasluga, za sve dobro što smo ikada zajedno iskusili, pripada samo njima. Nemojmo se zavaravati da je to, što nas neko zove po deset puta dnevno (koliko god to bilo simpa i šašavo na početku nekog odnosa) znak brige, žudnje ili zaljubljenosti – toj osobi fali osećaj centra univerzuma i toj osobi nije dobro. Nažalost, pored svih svojih galantnih, predusretljivih i milih postupaka, treba da znamo da imamo posla sa patološkim lažovima i osobama kojima, u stvari, nije ni do koga stalo na duže staze, pa ni do nas. To nisu deca, te im takvo ponašanje nema smisla tolerisati.
Kako oni samo umeju da plene, zavode, šarmiraju i deluju neodoljivo. Obično su vrlo inteligentne, pronicljive i drage osobe, kojima ipak nije data emocionalna inteligencija, već beskrajno nezadovoljstvo postupcima svih, koji su podlegli njihovoj harizmi. Ako se pored njih osećamo zbunjeno i emotivno isceđeno, te ako nam od života prave dramu, ne treba tražiti opravdanja, pokušavati razumeti i vraćati se na staro – već pobeći glavom bez obzira! Otkaz, raskid, razvod… ili ako je veoma bliska osoba… potpuno ignorisanje. Narcisi nikad neće osećati nešto više za nas, njihova adaptacija „normalnom“ ponašanju može trajati predugo i uvek će biti neprirodna, naučena, sa samo jednim ciljem – da nas izmanipulišu i što duže zavaravaju. Na kraju krajeva, nema ni smisla tražiti od ljudi ono što nemaju, na primer osećanja koja nisu u stanju da spoznaju.
Svaka od nas ima neku zdravu dozu narcisoidnosti, kontrolisanu i neugrožavajuću. Postavile smo svoje standarde ponašanja koje ne želimo da snižavamo, volimo sebe, one koji nas vole i svoje srećne uspomene ovekovečene u Swarowski ramovima za slike. Da možemo da biramo, neke ljude bismo volele da smo srele ranije, neke malčice kasnije, a neke bi bilo bolje da nikad nismo ni srele (čisto rasipanje duševne snage). Ipak, svako iskustvo nas čini mudrijim i spremnijim za promene, a sva suština je u tome da se usredsredimo na stvaranje novog, a ne da se beskonačno bormo sa starim.
No Comments