Nije ništa čudno u tome što nas privlače ludaci. Ne govorim o kliničkim slučajevima, već o muškarcima koji se toliko ponašaju samoživo, narcisoidno i komforno, da su kandidati za posmatranje. Na poslu su često vrlo konfliktne osobe i svima se čine neukrotivim. E pa takvi ludaci, dok ih ne upoznamo bolje, često se kriju iza šarmantnih, pričljivih, druželjubivih, zabavnih i pametnih osoba. Reklo bi se da su savršeniji od drugih, i to nas intrigira. Sve je to, naravno, privid — o čemu ćemo se uveriti tek kada se sa takvim muškarcima zbližimo. Moglo bi se reći, da same biramo da zatvaramo oči pred činjenicom da živimo ili izlazimo sa ludakom. Sebe ubeđujemo da sve u svemu i nisu tako loši. Imaju lepe manire, vole operu, ujutru kuvaju kafu i prave sendviče, i to nas polako pretvara u njihove marionete. Okače nas na konopčiće i upravljaju našim emocijama i ponašanjem. Zašto? Zato što ljubav podstiče i uzbuđuje mozak bolje od bilo kog leka— a koja tome može da odoli? Uz njih se osećamo kao da smo na krovu sveta. Oni nas neprestano nadahnjuju i bojimo se da izgubimo toliko željeni utisak njihove bliskosti. Prepuštamo se maštanju o zajedničkom domu, porodici i obavezno… psu, jer oni obožavaju životinje!
Kako da znamo da li volimo osobe koje su u stvari nesposobne da se vežu, ali sklone tome da nas muče i da ne odustaju od toga da nas uvek držei u šaci? Oni emocionalno povređuju druge, nepopustljivo insistirajući na svojim uverenjima i ponašanju. A sve započinje prijatnom i intenzivnom uvertirom. Ono što nas uzbuđuje je nepredvidivo, pa se čak i same osećamo idealizovano. Hvale naše obrazovanje, kuvanje, umeće uređivanja enterijera, pa čak i savršenu kupovinu cipela u Fratelli e Amici. Moćni, jaki i samouvereni muškarci žele baš nas. Onda se od idealizacije prelazi na nipodaštavanje i stalno nezadovoljstvo. Mi, kao svojevoljne marionete, tada pokušavamo da vratimo one lepe dane spočetka, kada su njihovo udvaranje i požuda bili stvarni. Radimo sve kako bismo se opet osetile voljenim od strane onih kojim se divimo. Javlja se stravičan strah da postanemo odbačene. Uvidevši to, otpočinju sve igre manipulacije, obmane i iskorišćavanja. I onda shvatimo da u takvom odnosu samo jedna osoba stvara duboku vezu (a to nije ludak.)
Zašto se onda zaljubljujemo u ludake? Oni ne uspostavljaju pravu, ljubavnu vezu. Lako im sve dosadi i nisu u stanju da uzvrate duboke emocije i ostvare istinsko povezivanje. Mi, kao zaljubljena bića, logično, želimo da produbimo vezu, često ne razmišljajući o tome šta, zapravo, dobijamo tim odnosom? Kada nas neko voli, on se brine za naša osećanja, poštuje nas i trudi se da nam priredi zadovoljstva, a toga je u ovakvom odnosu jako malo.
Nažalost, često nije samo problem u ludacima, već i u nama. Ako smo pomirljive osobe, pune saosećanja i privrženosti— i mi smo magneti za ludake. Ne dozvolimo da nam neukrotivo bude privlačno! Onda kada nam se čini da smo našle svoje mesto pod suncem, naš izbor može biti i da, ipak, ostanemo u hladu.
One Comment
Leave a Comment
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Sve ovo sto ste napisali je tipican psihopata ili sociopata (sve zavisi od stepena povredjivanja).
Termin ludak je ne samo ne primeren nego i uvredljiv za psihicki poremecene osobe koje nisu svesne ni sta rade niti na to mogu da uticu.
Sa druge strane psihopate/sociopate tacno znaju i sa namerom prave svaki svoj korak.