Svaka od nas ima pravo da se ljuti, ne slaže, zanoveta i bude negativna. Pa opet, svaka može da prepozna tu negativnu energiju, ubrzane otkucaje srca i nemir u duši kada smo gnevne – i nije nam zbog toga dobro. Ni u glavi, ni u srcu. Koliko god da, kao i svi ljudi oko mene, imam nezadovoljstva zbog stvari na koje ne mogu da utičem – trudim se da se smirim i nađem način da ne dopustim da me obuzme ta emocija. Danas sam od jedne divne žene čula kako citira Vladetu Jerotića: „Ljudi se žale na ovog i na onog, ovo mu ne valja, nije mu jasno zašto mu se dešava i šta mu se dešava, a u stvari niko od nas ne shvata da je kompletno ono što zovemo stvarnost zapravo ogledalo onog što je u nama…“
Ako osvestimo sve naše osobine, ako dozvolimo sebi da budemo ono što jesmo … onda ćemo prihvatiti i druge ljude sa svim njihovim dobrim i lošim stranama. Tada nas neće izluđivati nikakvi tuđi postupci, niti naravi. Trebalo bi da dopustimo da drugi ljudi budu različiti, baš poput nas, da nas ne dotiču i ne ozlojeđuju tuđi izbori, nego da gledamo kako same možemo da doprinesemo da svet oko nas i u nama ne bude u haosu.
Dozvoliti sebi da budemo ono što jesmo ne znači da, ako u sebi osećamo nemir i gnev – treba i druge da provociramo i nerviramo svojim ponašanjem. Treba da shvatimo svoje emocije, svesno ih uspokojimo, bez osuđivanja sebe, bez krivice i stida zbog njih. I svesno treba da izaberemo da svoju iritaciju ne prenosimo dalje, već da je prevaziđemo u sebi.
Meni najviše prija da se fizički praznim. Ribam po kući, brzo hodam, vežbam, plešem… ili biram … nešto intimnije… i onda se vraćam u mirno stanje duha. Neko bira meditaciju, molitve i druge načine uspostavljanja balansa. Važno je dozvoliti sebi da iživimo svoje emocije, ali istovremeno, da se uvek setimo da je to samo naša odgovornost – šta sve u životu sebi dopuštamo. Treba poštovati, paziti i voleti sebe i težiti stanju smirentosti. Koliko bismo same sebi pomogle, kada bismo svoju energiju usredsredile na ono, što nas čini zahvalnim za svaki dan u kojem se budimo zdrave i sa mirom u duši.
Ako u sebi nosimo agresiju, život će nas napadati. Ako unutra imamo želju da se borimo, nalazićemo suparnike. Ako u duši nosimo osećaj krivice, život će naći način da nas kazni. Ako unutra imamo ozlojeđenost, život će nam davati još više povoda da se ljutimo. Razmislimo danas, ko smo zaista, jer ono što jesmo – je ono što nosimo u duši. Život nas vidi onakvim kakve smo iznutra, a ne onakvim, kakvim želimo da se predstavimo ljudima koji nas okružuju…
U svetlu divnog letnjeg dana, obukla sam laganu, pamučnu Weekend Max Mara haljinu, patike i torbicu za boravak u prirodi. Danas to mogu- i danas to biram. Neko će se nasmejati, ali meni u glavi samo prolazi misao da mi ne vidimo stvari onakvim kakve jesu, već onakvim kakve smo same! Svaka faza je prolazna – Živeli!
No Comments