Dešava se da se probudimo – i sve je idealno! Planeta je obrnula još jedan krug, zdrave smo, svoja na svome, a kroz prozor viri sunce! Volim prirodu, pa i sve što dođe prirodno. Stiglo je, i ne samo kalendarski- konačno! Kažu da u proleće treba da naučimo da zaboravljamo neuspehe i počnemo da živimo ispočetka, baš kao i priroda, na tlu obogaćenom iskustvom, znanjem i voljom. Nekako u proleće uvek treba da se setimo da su ono najvrednije što imamo – naše vreme i energija, i pošto ih imamo ograničeno, ako nas duša nekuda vuče – ne odlažimo, već prihvatimo izazov! U novo životno, kao i godišnje doba, sa sobom u mislima prizovimo one koji su zaslužili da zauvek ostanu u našim srcima. Sada dobro znamo da su to oni, koji su u teškim vremenima umeli da se nađu, vole, traže, zovu, pišu i brinu o našim potrebama. Te ljude pozdravimo sunčanim, milim rečima jer dolazi period kada ćemo se više družiti, kafenisati i uživati jedni u drugima i u prizorima prirode koja se budi.
Srećna sam kada mogu da stvorim svoj mali raj od onoga što mi je pri ruci. Naučila sam da više ne očekujem previše, već da uživam u onome što je moguće i tako rado brišem uspomene na sopstvene strahove. Biće sve OK, uvek posle zime dođe proleće!
Vikendom volim da započnem dan uz meni najprimamljivije mirise: vrelu Nespresso kafu, sveže ispečenu pitu i stranice dobre knjige. A kada to vreme dozvoli, da svako „dobro jutro“ osetim na balkonu, uz isti ritual i prizor beskrajnosti neba prošaranog belim oblacima. Čudo je šta može jedno sunčano jutro da uradi mom raspoloženju! Potčinivši se veličanstvenosti vedrog dana, mogu da udahnem duboko, izbistrim misli, utišam brige i dopustim mirisima i zvukovima prirode da me podsete ko sam.
Miriše na proleće – pogotovo kada vetar udahnjuje svežinu u život novim pupoljcima pretvarajući još uvek golišave grane u mirisne krošnje. Sposobnost da vidimo i osetimo lepo usredsređuje nas da uveselimo svoje misli i da verujemo da je najlepše ono proleće, koje procveta u duši!
No Comments