Protekli vikend sam provela sa prijateljima u kući na vrhu brda sa pogledom na Dunav i ravnicu. Svako veče, zagrljeni pored kamina, uz dobro vino, domaći sir i lanene štapiće pretresali smo neku društvenu pojavu. Koja god tema da je bila aktuelna, sve se uvek svodilo na ljubav: prema otadžbini, članu porodice, bitnoj osobi ili strasnom interesovanju. Reč ”volim” odjekivala je visokom tavanicom kuće, sa sve onim neujednačenim ritmom pucketanja iz kamina i našim meškoljenjem među jastucima udobnih kauča. Ponela nas je i diskusija, zašto je u stranim filmovima i serijama toliko često da akteri završavaju telefonski razgovor ili se pozdravljaju pred odlazak izrazom “volim te?” Setili smo se i divnog Vudi Alenovog filma “Svi kažu volim te” sa banalnim i kratkotrajnim ljubavnim zapletima, kakvi i jesu današnja realnost. Zašto je u nekom belom svetu taj izraz toliko normalan i bezazlen, a u našem, predstavlja bauk ili nagoveštava pokušaj manipunlacije? Pitali smo se, kada je smisleno reći “volim te”, a kada to izaziva podozrenje? Otkrivanje iskrenog osećanja nas može učiniti ranjivom, a može i dovesti nama bitnu osobu u nezgodnu situaciju, pogotovo ako se njegov stav razlikuje od našeg. Zato je verovatno jednostavnije zanemariti taj izraz uopšte, do trenutka kada saznate da ste bile voljene, retroaktivnim emocijama a la “ja sam te voleo ” u funkciji izigravanja žrtve. Da li je taj izraz u belom svetu obezvređen i površan, pa se tako olako koristi, ili ga mi preozbiljno i stoga dozirano koristimo? Kada je smisleno reći “volim te?” Nakon barem dva meseca zabavljanja? Da li bi trebaloi čekati dok ne počnemo da pucamo po šavovima od ljubavi? Ne raditi to nikako posle ili tokom seksa? Da li se to govori kada smo veoma emotivni i kada ne razmišljamo racionalno? Kada želimo nagraditi svog partnera za njegovu ljubaznost? Nažalost, nema pravog odgovora. Rizikujemo kada to poželimo da prevalimo preko usta, pa ako dobijemo željenu povratnu reakcijui- blago nama! Svakako, treba razmisliti da li je dati trenutak iskrenosti, poverenja i samorazotkrivanja dobar, ali bez previše kalkulacija, jer će taj trenutak brzo proći…
Danas, vođena nekim ustreptelim, aprilskim osećanjem, sve brzo rešavam i kupujem novu Glam up vikender torbu, u koju ću spakovati sve što je potrebno za tri noći, tri dana i prvu pomoć. Vratiću je punu nečeg- ili dobrog, obećavajućeg i uspelog… ili ću je pokloniti drugarici za više sreće u njenim rukama. Za ružne uspomene u mom životu više nema mesta. Sve u životu što me snađe, mora biti zbog nečega baš dobro! Volim da volim i radujem se prazničnom, dolazećem vikendu, za koji sam spremna kao zapeta puška!
No Comments