Poslednjih godinu dana, verovatno više nego ikad ranije, pokušavamo da nađemo odgovor na pitanje šta nas čini srećnim pored, naravno, dobrog zdravlja, duhovne i emotivne ispunjenosti. Zaobići ću i zaista važne stavke kao što su optimizam, ljubaznost i sposobnost da budemo zahvalne.
Srećnim se osećamo kada uspemo da iskoristimo svoj potencijal u poslu koji nam se od početka nije nametao kao poziv, već uglavnom, kao naš hobi. Tom drugo- ili trećeizabranom poslu se okreće sve više žena u našoj zemlji, bio to: koučing ili dizajn, vrtlarstvo, kuvanje, bloging ili slikarstvo. Poziv koji nas čini srećnim, je onaj zbog kojeg sa lakoćom ustajemo iz kreveta čak i u najtežim danima.
Atraktivni poslovi koje smo radile do sada su poput veza u koje smo se upuštale zbog privlačnosti, umesto zbog deljenja životno važnih vrednosti i ciljeva. Poznajem na desetine žena (uključujući sebe), koje su do svog srednjeg doba promenile najmanje tri, ni po čemu slična zanimanja. Poziv u kojem bismo se danas najbolje osećale ni na koji način nije za potcenjivanje u odnosu na druga zanimanja. Na svetu ne postoje nezanimljivi pozivi, dokle god se svaka, koja ga je izabrala, u njemu prepozna. Problem je što se retko koja odluči za drastičnu promenu, zadovoljavajući se maštarijama: „Da imam (više novca, više slobodnog vremena, normalnog šefa), ja bih …“. Međutim, spoljne okolnosti, iako važne, nisu najvažnije za osećaj ispunjenosti i strasti prema onome šta radimo. Ukoliko nas obuzme strah od nedovoljnog prihoda, u početku se opredelimo za više izvora zarade kako bismo dostigle slobodu da se prepustimo onome što volimo. Ali najbolje je da ne tražimo sigurni recept za uspeh, već gradimo svoj put, oslanjajući se na logiku, iskustvo, poznavanje svog talenata i karaktera.
Nije smisao da se iscrpljujemo u onome što radimo, već da razumemo zašto nešto radimo i koliko nam to prija. I bez obzira koliko puta smo pogrešile ili koliko sporo napredujemo, mi ćemo uvek biti ispred onih koje nisu čak ni pokušale. Verovatno će biti potrebno da više uložimo sati rada, ali u poslu koji nas ispunjava, vreme prolazi brže i u zadovoljstvu – kao u šopingu novih Nine West cipela.
Jedan poziv menja sve – pogotovu ako je poziv ono za šta smo rođene, a ne telefonski broj. Taj poziv će nas uvek iznova nadahnjivati da pronalazimo znatiželju i strast u svom radu. Eto sreće!
No Comments