ODLAGANJE ŽIVOTA

Kad se zaposlim, preselim, udam, razvedem, nađem bolji posao, kupim auto, stan – smiriću se i sve će biti kako treba! E pa možda i neće. Ta velika sreća koju isčekujemo nije povezana sa nekakvim spoljnim okolnostima, jer su one samo dodatna vrednost onome ko smo i gde smo. Živeti u stalnom isčekivanju promenjenih okolnosti koje će nas usrećiti jednog dana je pakao za psihu. Odmorićemo se kad se završi ovaj projekat, imaćemo stabilnu vezu kada budemo potpuno zadovoljne svojim izgledom i pozicijom na poslu, čim oslabimo —obnovićemo garderobu u omiljenoj svetlo plavoj boji i to baš u XYZ radnji, ali učinićemo sve to jednog dana, jer se za to sada nema vremena. Dokle ćemo da živimo za budućnost?

Ako ne umemo da cenimo ono što već sada imamo, teško da ćemo to činiti i sa onim što će biti. Sindrom odloženog života ponekad pelcuje svaka od nas. Lek je da prihvatimo sa zahvalnošću ono što imamo i da ne prebacujemo odgovornost za sopstvenu sreću nekim okolnostima u budućnosti. Istina je, živeći ovakvim stresnim i brzim životom zaboravljamo da vremena nemamo na pretek. Nećemo biti ni mlađe, ni lepše, ni poletnije ni nezamenljive.

Mislim da se sve to događa, jer nismo navikle da razmišljamo o smislu života. Trčimo kao hrčci na točku, postižemo zavidne rezultate, mučimo se ne bi li održale privlačan izgled, a zaboravljamo da stavimo prst na čelo i zapitamo se: “Šta činimo za svoj unutrašnji mir?” Živimo sa snovima o budućnosti, ali ne umemo da izvučemo pouke iz prošlosti. Možda smo i izgubile ono što smo volele, a možda ono što smo imale —nismo sačuvale? Možda smo bile uspešne, a da sreću nismo osvestile? Koliko smo godina izgubile odlagajući da živimo onako kako zaslužujemo? Da li ćemo ikad naučiti da je jedino važno kako smo ovog trenutka?! Ne cenimo ono što imamo sada, razmišljajući o tome “možda ipak bude…” — a možda to i ne bude!

Život nam daje priliku da se bolje pripremimo za ono što će neminovno doći. Rastimo, razvijajmo se, posvetimo pažnju ljudima koji nas vole, proširimo sferu interesovanja, povećavajmo kompetencije — ali budimo u sadašnjosti. Više razgovarajmo uživo, upoznajmo nove ljude, sačuvajmo ljubav, brinimo o zdravlju, pronađimo sebe, jer ako nismo za sebe – nismo ni za druge!

Nema potrebe za odlaganjem života za sutra. Živimo što je moguće sadržajnije u sadašnjosti. Unutar svake od nas postoji ceo svet— i ako ga sredimo, onda će nas i drugi rado želeti u svom okruženju. Rođene smo da bismo se svakog jutra ponovno rađale- spremne za sve ono što nam taj dan donosi. Ako u svakom trenutku otkrivamo lepotu života, svaki dan i događaj će nam doneti nešto novo i poučno. Neke od nas žive, a neke će živeti, koja ste vi? Zavirite unutar sebe— sada!

Share...