Reče mi: „Izbrisala sam sve njegove fotografije iz telefona, svu prepisku koja me je povremeno uveseljavala, ma… i glas sam mu izbrisala iz glave.“ Odriče se mrtvih trenutaka živih slika iz prošlosti. Počelo je prolećno čišćenje! Uz to izbacuje stare patike, šerpu u kojoj joj uvek zagori hrana, jedinu preostalu čašu iz seta za vino, jer su to sve bili njegovi pokloni. Proleće je, vreme je za obnovu na svim poljima. Počinje duže da spava, ali i da se ranije budi. Proleće joj donosi najlepša jutra sa cvrkutom ptica u krošnji rascvetale magnolije pod balkonom. Budi se uz zvonki glas pesme Kat Edmonson, pravi sok od voćnog miksa sa đumbirom, isteže se, natenane ispija zeleni čaj. Posvećuje više vremena nezi svoje kože- s njom će biti do kraja života! Fizički i emotivni detoks prethodi onome što se krije iza horizonta novog dana. Kreće kroz prolećni park na posao, kao da korača u jednom od Matisovih pejzaža. Sve je uveseljava: i mirisi, i boje, i energija prirode koja se budi. Upija sunčeve zrake, protresa kosu da u nju sakupi sve mirisne note beogradskog jutra. Ulaže energiju u svoje stavove i ciljeve. Korisna je sebi i drugima. Bori se za uspeh novog, zanimljivijeg poslovnog projekta. Kupuje nove Aldo sandale da prkosi aprilskoj rosi. U njima se oseća se kao papirnati brodić na vetru. Dan je kao stvoren za nova, dobra iskustva i niko ne može da joj smrvi snove.
Nekad ne želimo da se odreknemo uspomena- izbledele haljine koje nas podseća na romantične trenutke, limenke od bombona u kojoj krijemo sitnice od kojih nema vajde, starog maminog sata koji ne može da se popravi i pisanih reči u elektronskoj ili papirnoj formi. To je ono nešto, što nam sigurno pripada i za šta, s vremena na vreme, možemo da se zakačimo, podsećajući se da smo proživele lepe trenutke, a život prođe, kao trešnjin cvet! Ovog proleća bi trebalo isčistiti dušu i okruženje i okrenuti se ka sadašnjosti. Oči su napred, i treba napred gledati!
No Comments