SNOBOVSKA POSLA

Divno je kada možemo da radimo posao koji volimo. Još je lepše kada smo za taj posao dobro plaćeni, pa možemo sebi da priuštimo stvari i iskustva koja priželjkujemo, bez razmišljanja o raspoloživom kešu ili stanja na platnoj kartici. Mali procenat ljudi kod nas ima tu privilegiju da zaista voli svoj posao, koji je pritom i dobro plaćen. Tako da je se izrodio jedan poseban soj poslovnih snobova, gde si neko i nešto samo ako si negde na toj i toj funkciji. Uobičajeno pitanje prilikom upoznavanja je „gde radiš“, a prilikom susreta na prednovogodišnjim žurkama „a gde si sada?“ ili „je l’ si i dalje u …?“  Odogovori na ta pitanja postaju najmerodavnija informacija, koja nas u očima drugih postavlja na neki stepenik u hijerarhiji važnosti i pameti. To je pogotovu neprijatno u našoj zemlji, jer nemaju svi kvalitetni ljudi dovoljno mogućnosti da iskažu ili unaprede svoj potencijal. Jednostavno, malo smo tržište- velike kompanije bi da izvuku što veći profit ograničavajući broj zaposlenih, a manje firme ili državne institucije ne nude velike zarade.Tako da utakmica nije baš poštena. Samo prividno važi teorija da ako si neko —negde, onda si neko i nešto. Realno si samo jedna karika u lancu oko kućnog ljubimca onih koji su stvarno neko —negde i nešto veliko!

Mnogi ljudi imaju izraženu želju da dostignu viši društveni rang i da i steknu navike uspešnih, lepih i „svetskih“ ljudi svog doba, i to se zove ambicija. Međutim, nismo svi rođeni ambiciozni, niti svi umemo da unovčimo svoje ideje i talente. Ono što mnoge od nas krasi je snalažljivost. Tako, priuštiti sebi pojedina skupocena zadovoljstva, uz pomoć kreditnih kartica, nije više retka pojava. Prošla su vremena kada se živelo sa onim što imaš u džepu.  Luksuzna odeća i obuća iz XYZ, vikendi u renomiranim SPA centrima ili večere u najprestižnijim restoranima mnogima više nisu nedostižna želja. Apetiti su porasli, svi sve hoće sada i odmah, ne razmišljajući o posledicama. Možda tako i treba? Možda i treba sebi sve priuštiti danas, jer je život neizvestan. Ali da li nam to daje pravo da postanemo uobraženi snobovi koji s visine gledaju na druge? Koji se ne raduju tuđem uspehu, nego se mere sa uspesima drugih. Koji nikad nemaju moralni podstrek da pomognu prijateljima da im se približe na toj lestvici uspeha. Koji nikoga ničemu ne žele da nauče, već samo grabe za sebe – jer misle da su neko i nešto.

Klonite se, ako možete, okruženja poslovnih snobova. U toj atmosferi sve vrvi od zavisti i merkanja. Ako niste iz te priče, nipodaštavaće vas, bez obzira na vaše ljudske, mentalne i fizičke sposobnosti.  Bilo bi lepo kada bi status čoveka određivali drugi parametri u životu, ne isključivo poslovni uspeh.  Nije li istinska vrednost svake osobe zasnovana na unutrašnjim karakteristikama? Ljubaznost, vaspitanost, obrazovanje i dobročinstvo, po meni određuju da je neko – nešto, a po vama?

Share...