U svakoj bajci postoje neke opake i mračne sile koje se nadvijaju nad glavnog junaka, sa ciljem zastrašivanja i zlodela. Iako smo odavno prevazišle bajke, ponešto nas ipak može utešiti. Opstaje nada ( kao duševni napor da se ubedimo da će se ono željeno ostvariti), da ćemo, baš kao i „Uspavana lepotica“, „Pepeljuga“ ili „Snežana“ – imati svoj hepiend na kraju balade. Sve nedaće na koje ne možemo da utičemo će jednom nestati, a dotle ćemo pronaći razloge da sebi ulepšamo dane, da budemo zadovoljne zbog onog što nam ide baš od ruke i nećemo se toliko potresati zbog onog što je van naše moći.
Saznanje da nas čeka još jedan neizvesan period sa restriktivnim merama nas ne sme deprimirati, već se moramo pomiriti sa trenutnim okolnostima i nadati se da će na dugačkom i neizvesnom putu, kojim nas život vodi, biti ispričana, neka dobra priča za neku modernu bajku.
Ponekad se prisetimo svojih naivnih maštanja i sa laganom setom razmišljamo o tome, da li je sve moglo biti drugačije. Možda smo razočarane u veru pobede ljubavi, istine i pravde, ali postoje stvari u koje nikada ne treba da prestanemo da verujemo. Kao što se i u bajci zlo stvori niotkuda, začas i neočekivano, možda će nam se upravo neko ili nešto odjednom desiti, i doneti nam toliko predivnog, potrebnog i važnog! Još uvek sve može biti drugačije, a dok nam se ne desi nešto posebno, same se okružimo lepotom!
Sve mi danas živimo u bajci koju nismo birale! Nije to ona knjiga koja nas mami da je pročitamo do kraja- pre je ona koju bismo odmah da zatvorimo i zaboravimo, kao ružan san. Pa opet, danas je samo još jedan dan od mnogih, koji su ispred nas. Možda svi ti budući dani zavise od onoga šta ćemo uraditi i kako ćemo se ponašati danas. Zato, na noge lagane i zakoračajmo smelo u novo poglavlje svoje bajke. Neočekivano, u Marco de Vicenzo novembarskim sandalama – jer nam se može, u zatvorenom ili na suvom. Okrenimo novi list, nasmejmo se, iako ispod maske, onako za sebe, u znak prkosa, sa verom da ćemo dočekati svoj hepiend!
No Comments