Ništa u životu nije zagarantovano. Od trenutka kada dođemo na ovaj svet – do sudnjeg dana, naš instinkt preživljavanja deluje kao tihi biciklista koji bez obzira na rutinsku vožnju, uvek ima odličan pregled situacije, držeći pod budnim okom sve okolnosti. Na svakom prođenom metru, u podsvesti se računa:
Da li je ovo treba izbeći? Da li će boleti? Možda treba pokušati? Šta ako je to – to? Šta ako ne uspem? Da li je vredno rizika?
U svežim vezama smo preopterećene mnogim pitanjima. Naša sposobnost prepoznavanja mogućih prepreka je uvežbana prethodnim iskustvom. Koliko nas je u ranoj fazi skoro pobeglo jer smo sumnjale da tu ima perspektive? Misterija uspešnosti veze pokreće proračune rizika koji pomažu da se održi plamen strasti i želja da vremenom pređemo zajedno još mnogo kilometara.
Vremenom, problemi se mogu gomilati, bilo da se radi o velikim greškama ili manjim razmimoilaženjima. Postoje sitnice koje mogu da poljuljaju stabilnost – ako se stalno ponavljaju. Dešava se i da strana koja greši reši da poradi na zaceljivanju rana, a da druga strana razvije strah „ponovo će to uraditi“. Koliko god nepopularno zvučalo, računajmo na mogućnost da će nas ponovo povrediti ili razočarati … i naučimo da preuzimamo rizik, jer je to jedini način da izgradimo poverenje i veru da stvari mogu da se poprave.
U razgovoru sa ženama za koje smatramo da im sve uspeva u vezama, shvatila sam da ni njima nije sve ružičasto, poput moje Weekend Max Mara haljine, već da se veliki trud ulaže u kompromise kako bi, i poboljšale vezu, i dovoljno zaštitile ono što im je važno. Mnoge sebi svesno dozvoljavaju da budu ranjene u želji da im veza očvrsne, žrtvujući prijateljstva, karijeru i druge vrednosti. Pa opet, rizikovanje nije isto što i nepromišljenost. Sve mi u životu želimo sigurnost, ali i puno srce! U redu je zaustaviti se, ali treba umeti odlučiti i onako kako srce zapoveda.
Nekima u vezama sve uspeva jer znaju da će biti povređene ali da je ljubav jača. Taj rizik postoji, ali ako nekoga volimo i verujemo da nam je mesto zajedno, treba da verujemo da izraz „i u dobru i u zlu“ ima smisla. Podržaćemo jedno drugo. Izborićemo se. Naći ćemo se u nevolji. Treba da volimo zbog svoje snage, a ne zbog slabosti, ne da bismo pobegle od sebe, već da bismo pronašle sebe – da bismo sebi dokazale da je vredelo!
Ne završava se ni jedna priča, osim one u knjizi ili na filmu tako što odlučujemo da budemo zajedno ili da se uselimo ili da kažemo „volim te“. Pa i da nam veza ne uspe, kao nekima, glavu gore, važno je da nešto naučimo za ubuduće!
No Comments