U društvu u kojem se obilato favorizuje materijalno, nečiji „položaj“ pojedinima daje za pravo da upražnjavaju superiorno ponašanje u odnosu na okolinu: saradnike, prijatelje pa često i rodbinu i porodicu. Nažalost, takvo ponašanje je rasprostranjenije nego što mislimo. Ono udaljava ljude, mnoge čini ih labilnim, narušava im samopouzdanje i navodi ih da se povuku u sebe.
Svi poznajemo “nadređene” koji bez pozdravljanja marširaju po kancelariji- nepristupačni su, arogantni i ravnodušni. Takvo ponašanje je samo odraz pogrešne predstave o tome da su neki ljudi superiorniji od drugih. Srećni ljudi nemaju potrebe da šire strah i trepet, omaložavaju druge ili budu uobraženi. Status i društvena klasa ne bi trebalo da budu važni do te mere da u drugi plan bace manire, vaspitanje i pristojnost. Često primećujemo kod ljudi koji su grubi u saobraćaju, neprimereno bučni u restoranima ili arogantni u obraćanju sa osobljem da uglavnom sebi daju za “pravo” jer su “neko i nešto.”
“Ugledam se na osobe koje su lepe, imaju novca ili dobar društveni ili profesionalni položaj“ – ovaj stav je postao ultimativni cilj većine mladih. Ne bi to bilo toliko strašno da se ispod ovog stava ne skriva čist materijalizam, gde je merilo uspeha u životu ono šta imam, a ne ono kakva sam osoba i da li sam dobro ljudsko biće.
Vaspitanje, maniri i dobrodušnost se ne mogu platiti niti kupiti kao Patrizia Pepe haljina ili čizme. Pristojnost i ljubaznost nosimo iz kuće, neke manire smo naučili od nekih finih autoriteta u školama, na fakultetu ili poslu. Mnoge poželjne osobine u ponašanju možemo steći i korigovati, dokle god smo svesne svojih postupaka, a da bismo zaista bile “fine” osobe, moramo u sebi iskoreniti aroganciju i narcisoidnost – koliko god da smo uspešne ili imućne.
Negujmo u sebi kulturu ponašanja i življenja. Pozdravimo se, nasmešimo se (čak i ispod maske) , pokažimo učtivost i razmenimo po koju lepu reč. Nije teško biti ljubaznom. Naša blagonaklonost nekada nekome može ulepšati dan, a da toga nismo ni svesne. Dokle god smo žive, ne prestajmo da učimo kako da živimo!
No Comments